Srce i kardiovaskularni problemi: Koliko znače mali koraci?

Srce je organ koji zahteva pažnju – koliko god ovo zvučalo uobičajeno, u pitanju je velika istina. 

 

Prema najsvežijim istraživanjima koje objavljuje Republički zavod za statistiku Republike Srbije (za period 2021-2023), kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti u Srbiji. 

 

Zato prevencija predstavlja osnov dugoročnog očuvanja zdravlja srca jer kardiovaskularne bolesti nikada ne nastaju naglo. 

 

Organizam ranije šalje upozorenja koja se često zanemaruju. Razlog je najčešće nedostatak znanja ili pogrešno tumačenje simptoma.

 

Savremeni stil života dodatno otežava prepoznavanje problema. Umor se pripisuje poslu. Kratak dah se smatra normalnim. 

 

E upravo takav pristup može biti rizičan.

 

Inspiracija za ovaj tekst bio je intervju pod autorstvom Ivana Kosogora koji je razgovarao sa doktorom Vladimirom Ilićem.

 

Kontekst podkasta je zdravlje srca, prevencija i faktori rizika.

 

 

 

Kako da prepoznaš problem sa srcem?

 

Jedan od prvih znakova je nedostatak daha. Ako se osoba zadiše već pri penjanju uz nekoliko stepenika, to ne treba ignorisati. Takav simptom zahteva lekarski pregled.

 

Hroničan umor je još jedan čest signal. Osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi ni posle sna može ukazivati na poremećaj rada srca. Organizam tada ne dobija dovoljno kiseonika.

 

Bol u grudima predstavlja ozbiljno upozorenje. Posebno ako je praćen osećajem pritiska ili podrigivanjem. Takva kombinacija simptoma zahteva hitnu pažnju.

 

Bolovi u ramenu i vratu često se ne povezuju sa srcem. Ipak, oni mogu biti povezani sa kardiovaskularnim problemima. 

 

Česte upale u organizmu takođe mogu biti znak hroničnog opterećenja. Zato je prevencija veoma važan deo procesa.

 

 

Uticaj ishrane i fizičke neaktivnosti

 

Nepravilna ishrana značajno opterećuje srce i krvne sudove. Prekomeran unos industrijskih šećera i zasićenih masti povećava rizik od bolesti.

 

 

Fizička neaktivnost dodatno pogoršava stanje. Dugotrajno sedenje usporava cirkulaciju. Organizam tada slabije reaguje na napor.

 

Redovno kretanje ima zaštitnu ulogu. Čak i svakodnevna šetnja može imati pozitivan efekat na zdravlje srca.

 

 

 

Upalni procesi kao skriveni faktor rizika

 

Upale su čest pratilac savremenog načina života. One mogu postojati i bez jasnih simptoma. Dugotrajne upale povećavaju rizik od hroničnih oboljenja.

 

Ishrana ima važnu ulogu u njihovoj kontroli. Određeni nutrijenti mogu pomoći u smanjenju upalnih procesa. Među njima se posebno izdvajaju omega masne kiseline.

 

Njihova primena zahteva odgovornost. Doziranje treba prilagoditi individualnim potrebama uz savet stručnjaka.

 

Revolucionarna formula Omege je zapravo Omega 11 koja je retka cetoleinska kiselina i daje bezbroj benefita.

 

 

 

Naučni dokazi o značaju omega masnih kiselina

 

Brojna istraživanja ukazuju na povezanost omega masnih kiselina i zdravlja srca. Posebno se ističu EPA i DHA jedinjenja.

 

Meta-analiza objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association pokazala je da redovan unos omega masnih kiselina smanjuje rizik od kardiovaskularnih događaja i utiče na smanjenje upalnih markera u organizmu

 

Ovi podaci potvrđuju značaj dugoročne i pravilne suplementacije.

 

 

 

Statistika koja upozorava

 

Kako je pomenuto na početku, u Srbiji su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti. Svaka druga smrt povezana je sa oboljenjima srca i krvnih sudova.

 

Infarkt i moždani udar ne nastaju preko noći. Oni su posledica dugogodišnjeg zanemarivanja zdravlja. Svakodnevne navike igraju ključnu ulogu u njihovom razvoju.

 

 

 

Navike koje oblikuju zdravlje srca

 

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora rizika. Loši izbori vremenom ostavljaju posledice. Fizička neaktivnost dodatno povećava opterećenje organizma.

 

San je često potcenjen faktor. Nedovoljno sna povećava nivo stresa. Stres direktno utiče na rad srca.

 

Doslednost u zdravim navikama donosi rezultate. Male promene vremenom imaju veliki efekat.

 

Prof. dr Vladimir Ilić fiziolog istakao je taksativno uzroke koji deluju na srce.

 

“Loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti i nedostatak preventive što znači da treba redovno ići na lekarski i sistematski pregled. Evo banalnog primera – kada koračate peške do petog sprata i već se na pola puta zadišete jako – znak je da se javite lekaru.  Umor koji ne prolazi je još jedan signal. Čak bol u ramenu i vratu  i (pre)česte upale – to je isto ozbiljan alarm.“ Istakao je doktor.

 

 

 

Omega kao podrška zdravim izborima

 

Suplementacija omegom može biti snažna podrška. Ipak, ona ne može zameniti zdrave navike. Bez kretanja i pravilne ishrane njen efekat je ograničen.

 

Kvalitet suplemenata je od ključnog značaja. Sertifikati, kao i sadržaj EPA i DHA, igraju važnu ulogu. Terapijska doza se najčešće kreće između jednog i dva grama dnevno.

 

Dugoročna primena zahteva strpljenje. Omega predstavlja maraton, a ne brzo rešenje.

 

 

 

REZIME

 

Kardiovaskularne bolesti ne nastaju iznenada – one su rezultat dugogodišnjih navika, izbora i zanemarivanja ranih signala koje telo šalje. 

 

Statistika jasno pokazuje koliko je zdravlje srca važno, ali još važnije je razumeti da veliki problemi najčešće počinju malim, gotovo neprimetnim promenama.

 

Nedostatak daha, uporan umor ili bol u grudima nisu simptomi koje treba odlagati. 

 

Pravovremena reakcija, redovni pregledi i doslednost u zdravim navikama predstavljaju osnov prevencije.

 

Pravilna ishrana, redovno kretanje, kvalitetan san i kontrola stresa čine temelj očuvanja kardiovaskularnog sistema. 

 

Suplementacija omega masnim kiselinama može biti dodatna podrška, ali samo kao deo šireg, odgovornog pristupa zdravlju. Među suplementacijom se izdvaja revolucionarna formula Omege 11  koja ubrzava samo dejstvo Omege 3.

Pored toga, poboljšava zdravlje srca, mozga, vida.

 

Zato, male promene sprovedene dosledno i dugoročno  imaju najveći efekat, a više o ovoj temi možete pročitati klikom na:

Intervju: Kosogor i dr Ilić o zdravlju srca, Omegi i prevenciji