Psorijaza: Uzroci, simptomi i lečenje

Psorijaza je hronično zapaljensko oboljenje koje se najčešće prepoznaje po promenama na koži, ali njen uticaj može biti znatno širi. 

 

Nastaje kao posledica složenog međusobnog delovanja imunskog sistema, genetske predispozicije i različitih spoljašnjih faktora. 

 

Tok bolesti razlikuje se od osobe do osobe – kod nekih se promene javljaju povremeno i zahvataju male površine, dok kod drugih mogu biti izraženije i zahtevati dugotrajno praćenje i terapiju. 

 

Razumevanje simptoma i faktora koji mogu podstaći pogoršanje važno je kako bi se bolest držala pod kontrolom i očuvao kvalitet života.

 

 

Šta je psorijaza?

 

 

Psorijaza je hronična, imunološki posredovana bolest kod koje dolazi do ubrzanog stvaranja i nakupljanja ćelija kože. Zbog toga se na njenoj površini pojavljuju karakteristične crvene, zadebljale i ljuspaste promene.

 

Najčešće se mogu uočiti na laktovima, kolenima, temenu i donjem delu leđa, ali mogu zahvatiti i druge delove tela. Psorijaza nije zarazna i ne može se preneti dodirom ili kontaktom sa osobom koja je ima.

 

Tačan uzrok nije moguće svesti na samo jedan faktor. Genetika ima značajnu ulogu, ali na pojavu i pogoršanje bolesti mogu uticati stres, određene infekcije, povrede kože, pušenje, alkohol, pojedini lekovi i drugi faktori iz okruženja.

 

Zbog toga se kod svake osobe mogu razlikovati i okidači i način na koji se bolest ispoljava.

 

Iz tog razloga, važno je na vreme započeti sa dobrim navikama i rutinama.

 

 

Psorijaza i simptomi

 

 

Izgled i intenzitet simptoma zavise od vrste psorijaze, zahvaćene površine kože i trenutne aktivnosti bolesti. Jedan od najčešćih oblika je plak psorijaza, kod koje se pojavljuju jasno ograničene crvene promene prekrivene beličastim ili srebrnastim ljuspama.

 

Pored vidljivih promena, mogu se javiti svrab, peckanje, osećaj zatezanja, suvoća i pucanje kože. Kod pojedinih osoba promene zahvataju nokte, koji mogu postati zadebljani, promeniti boju ili dobiti sitna udubljenja.

 

Bolest često prolazi kroz periode pogoršanja i smirivanja. Zbog toga koža neko vreme može izgledati znatno bolje, a zatim se simptomi ponovo aktiviraju pod uticajem određenog okidača.

 

 

Koliko bolest može da napreduje?

 

 

Tok psorijaze nije isti kod svih. Blagi oblik može zahvatiti samo manju površinu kože i godinama ostati relativno stabilan, dok kod težih oblika promene mogu postati rasprostranjenije i značajno uticati na svakodnevni život.

 

Psorijaza se danas ne posmatra isključivo kao bolest kože. Kod dela obolelih može se razviti psorijatični artritis, odnosno zapaljenje zglobova koje može izazvati bol, otok i ukočenost. 

 

Upravo zbog toga simptome poput dugotrajnih bolova u zglobovima, jutarnje ukočenosti ili oticanja ne treba zanemarivati.

 

Pravovremena dijagnoza, redovne kontrole i odgovarajuća terapija mogu pomoći u kontroli aktivnosti bolesti i smanjenju rizika od komplikacija.

 

 

Kako lečiti psorijazu?

 

 

Psorijaza je hronično stanje, pa je cilj terapije da se simptomi ublaže, periodi bez izraženih promena produže i zapaljenski proces drži pod kontrolom. Izbor lečenja zavisi od vrste bolesti, njene težine, mesta na kojima se promene nalaze i opšteg zdravstvenog stanja osobe.

 

Kod blažih oblika često se primenjuju lokalni preparati koje preporučuje dermatolog. Kod izraženijih promena mogu se koristiti fototerapija, sistemska terapija ili biološki lekovi koji ciljano deluju na određene delove imunskog odgovora.

 

Važna je i svakodnevna nega kože. Redovna upotreba hidratantnih preparata može pomoći kod suvoće, zatezanja i perutanja, dok prepoznavanje ličnih okidača može doprineti ređem pojavljivanju pogoršanja. 

 

Terapiju ne bi trebalo samostalno prekidati ili menjati čim se stanje kože poboljša, već je potrebno pratiti preporuke dermatologa.

 

 

Psorijaza u ranim godinama?

 

 

Psorijaza se može pojaviti u različitim životnim dobima, uključujući detinjstvo i adolescenciju. Kada se promene jave rano, ponekad mogu biti pogrešno protumačene kao ekcem, alergijska reakcija ili obična iritacija kože.

 

Kod mlađih osoba posebno je važno obratiti pažnju i na psihološki aspekt bolesti. Vidljive promene na koži mogu uticati na samopouzdanje, društvene odnose i svakodnevne aktivnosti, naročito tokom adolescencije.

 

Rana procena dermatologa omogućava postavljanje odgovarajuće dijagnoze i izbor terapije prilagođene uzrastu. Istovremeno, osoba može vremenom naučiti da prepozna okolnosti koje kod nje dovode do pogoršanja simptoma.

 

 

Psorijaza i suplementacija

 

 

Suplementacija ne predstavlja terapiju za psorijazu i ne može zameniti lečenje koje je preporučio dermatolog. Ipak, adekvatan unos određenih nutrijenata deo je uravnotežene ishrane i brige o opštem stanju organizma.

 

Omega masne kiseline često se istražuju u kontekstu zapaljenskih procesa u organizmu. 

 

Prirodno se nalaze prvenstveno u masnoj ribi, pa osobe koje je retko konzumiraju mogu sa lekarom ili farmaceutom razmotriti odgovarajuću suplementaciju. 

 

Važno je, međutim, napraviti razliku između nutritivne podrške i lečenja same bolesti.

 

Kolagen je prirodno prisutan u koži i ima važnu strukturnu ulogu u vezivnom tkivu. Hidrolizovani kolagen peptidi mogu biti deo svakodnevne suplementacije usmerene na nutritivnu podršku koži, ali ne treba ih predstavljati kao sredstvo koje leči psorijatične promene ili utiče na uzrok bolesti.

 

Kod osoba koje imaju psorijazu, uvođenje dodataka ishrani najbolje je uskladiti sa stručnim licem, posebno ukoliko već koriste terapiju ili imaju druga zdravstvena stanja.

 

 

REZIME

 

 

Psorijaza je hronična bolest povezana sa poremećenim imunskim odgovorom, a najčešće se manifestuje crvenim, zadebljalim i ljuspastim promenama na koži.

 

Simptomi i tok bolesti mogu značajno da se razlikuju, a kod pojedinih osoba mogu biti zahvaćeni i nokti ili zglobovi. Iako se psorijaza ne može trajno izlečiti, savremene terapije omogućavaju dobru kontrolu bolesti i duže periode bez izraženih tegoba.

 

Pravilna nega kože, prepoznavanje okidača, uravnotežena ishrana i odgovorno odabrana suplementacija mogu biti deo šire brige o organizmu, ali ne predstavljaju zamenu za dermatološku terapiju.