Preskakanje srca: Signali koje ne smeš ignorisati

Preskakanje srca je vrlo česta pojava. 

 

Gotovo svako bar jednom u životu oseti trenutak kada srce “zastane”, “zalupa jače” ili “preskoči”, i u većini slučajeva ta epizoda prođe sama od sebe i ne ostavi posledice. 

 

Ipak, iako palpitacije često deluju bezazleno, one su jedan od najvažnijih signala koje nam telo šalje. To se dešava kada nešto u balansu srca, hormona, stresa ili elektrolita nije onako kako bi trebalo da bude. 

 

Poznato je da živimo svetu u kojem sedimo mnogo više nego ranije, pod stalnim smo stresom i opterećujemo organizam kofeinom, šećerom, neredovnom ishranom i manjkom sna. Tako palpitacije postaju češće – i lakše ih pripisujemo “napornom danu” ili “anksioznosti” nego što im zaista pridajemo pažnju.

 

Važno je razumeti da preskakanje srca retko kada dolazi bez razloga. Nekada je u pitanju bezopasna reakcija na stres ili stimulans. Ipak, ponekad je to tihi poziv organizma da usporimo, proverimo krvnu sliku, elektrolite, hormone, navike i stil života.

 

Prvi korak ka tome da se osećamo sigurnije jeste da razumemo kako palpitacije nastaju, na šta ukazuju i kada je vreme da poslušamo svoje telo i potražimo dodatnu pomoć. 

 

 

Šta zapravo znači kada ti “preskoči” srce?

 

Preskakanje srca najčešće je rezultat kratke, neobične električne aktivnosti u srcu. Ona dovodi do toga da otkucaj dođe ranije nego što bi trebalo, ili da srce nakratko napravi pauzu pa zatim udari jače nego obično. 

 

Iako ovaj osećaj može biti neprijatan, on ne znači uvek da postoji ozbiljan problem. 

 

Češće govori da je organizam pod većim naporom nego što primećujemo. Ili da srčani mišić reaguje na stimulans poput stresa, kafe, energetskih pića ili čak dehidratacije. 

 

Razumevanje ovog mehanizma pomaže nam da razlikujemo bezazlene epizode od onih koje zahtevaju pažnju. Takođe, u ovom procesu je važno znati koji suplementi mogu biti delotvorni uz promenu životnih navika-

 

 

Najčešći okidači: Od stresa do neravnoteže elektrolita

 

Savremeni životni tempo dovodi telo u stanje produženog stresa, a stres direktno utiče na srčani ritam. 

 

Kortizol i adrenalin ubrzavaju rad srca i povećavaju rizik od palpitacija, naročito kod ljudi koji nedovoljno spavaju ili često preskaču obroke. 

 

Pored stresa, jedan od najčešćih uzroka je i poremećaj elektrolita poput magnezijuma, kalijuma i natrijuma, koji su neophodni za stabilan rad srčanog mišića. 

 

Čak i blaga dehidratacija može promeniti električnu provodljivost u srcu i izazvati preskakanje. Kada se ovim faktorima doda previše kofeina, energijskih pića, alkohola ili šećera, rizik se dodatno povećava.

 

 

Kada je preskakanje srca bezazleno, a kada upozorenje?

 

Povremene palpitacije koje traju nekoliko sekundi i javljaju se u stresnim situacijama, nakon kafe ili nakon intenzivnog treninga, najčešće nisu razlog za brigu. 

 

Međutim, ako se preskakanje javlja često, traje duže, pojavljuje se u miru, praćeno je vrtoglavicom, bolom u grudima, nedostatkom vazduha ili osećajem nesvestice – to može ukazivati na dublji problem koji zahteva pažnju lekara. 

 

Srce je izuzetno osetljivo na promene u hormonima (posebno kod žena), štitnoj žlezdi, elektrolitima, ali i na upale i poremećaje kojima se često ne pridaje dovoljno značaja.

 

 

Kako stil života utiče na srčani ritam?

 

Srce reaguje na svaki izbor koji napravimo tokom dana. Od toga koliko spavamo, šta jedemo i koliko se krećemo, do toga koliko stresa akumuliramo. Nedostatak sna smanjuje toleranciju na stres i povećava rizik od palpitacija. 

 

Sa druge strane, ishrana bogata šećerom i kofeinom dodatno stimuliše srce. Nedostatak magnezijuma i kalijuma slabi pravilno provođenje električnih signala. 

 

Redovna hidratacija, uravnoteženi obroci, kvalitetan san i redvana fizička aktivnost najbrži su način da se smanji osećaj “preskakanja”.

 

 

Kada potražiti stručnu pomoć?

 

 

Preskakanje srca ne mora biti razlog za paniku, ali uvek je razlog za pažnju. Vreme za pregled je kada se palpitacije ponavljaju bez jasnog okidača.

 

Takođe i onda kada počinju da utiču na kvalitet života ili kada se javljaju zajedno sa neprijatnim simptomima poput bola, gušenja, jakog umora ili slabosti. 

 

Kontrola krvi, EKG, holter i analiza elektrolita mogu dati jasnu sliku o tome šta se dešava i kako dalje pristupiti problemu.

 

 

REZIME

 

Preskakanje srca je signal koji nikada ne treba ignorisati, ali ni dramatizovati. 

 

U većini slučajeva ono je odraz stila života, stresa ili nutritivnog disbalansa, ali ponekad može biti i tihi poziv tela da mu posvetimo više pažnje. 

 

Razumevanjem okidača, praćenjem simptoma i blagovremenom reakcijom možemo u velikoj meri zaštititi svoje srce i vratiti unutrašnju ravnotežu. 

Srce je organ koji radi neprekidno – najmanje što možemo je da ga naučimo slušati. 

 

Takođe, adekvatna suplementacija kao što je Omega – može doprineti normalnom radu srca i ovo je ujedno jedan od esencijalnih suplemenata kako kod nas, tako i u svetu.