Ašvaganda vs. druge adaptogene biljke – šta je najbolji izbor?

Ašvaganda je nesumnjivo jedna od najpoznatijih adaptogena. 

 

Kada svakodnevni stres i ubrzan tempo života iscrpe, to se često odražava kroz umor, slabu koncentraciju, loš san ili promene raspoloženja. 

 

U takvim situacijama, mnogi tragaju za prirodnim rešenjima kako bi povratili ravnotežu i energiju. I priroda svakako jeste najispravnija odluka.

 

Upravo tu nastupaju adaptogene biljke.

Poznate su po svojoj sposobnosti da telu pruže balans i otpornost.

Takođe, sve više se nalaze na listama preporuka zdravstvenih stručnjaka i korisnika koji su odlučili da uzmu zdravlje u svoje ruke.

 

 

Ali da li je ašvaganda i najbolji izbor? 

 

Odgovor na to pitanje zavisi od mnogo faktora – ciljeva, trenutnog zdravstvenog stanja, životnog tempa i potreba organizma. Zato je važno znati šta zapravo predstavljaju adaptogeni, kako uitiču na emocionalnu stabilnost i koje još benefite pružaju.

Pored toga, bitna je prethodna konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom. Svakako je ašvaganda među čuvenijim prirodnim rešenjima i koristila se vekovima unazad.

 

 

Šta su uopšte adaptogeni – i zašto su važni?

 

Adaptogeni su biljni ekstrakti koji pomažu organizmu da se nosi sa fizičkim, emocionalnim i hemijskim stresom.

 

 

Preciznije, to su prirodne supstance koje pomažu telu da postigne ravnotežu i lakše se prilagodi različitim oblicima stresa, bez obzira na to da li je on izazvan umorom, anksioznošću ili spoljašnjim faktorima.

Hemijski stres…?

 

I ne toliko tipičan epitet stresu, ali da. Postoji i jako je prisutan.

Hemijski stres se odnosi na stres koji telo doživljava usled izloženosti štetnim hemijskim supstancama.  To može biti i zagađenje iz okoline, odnosno, smog, pesticidi i teški metali.

 

Takođe, mogu biti i aditive iz hrane; veštačke boje, konzervansi, pojačivači ukusa.

Elem, vratimo se časkom na adaptogene.

Njihova specifičnost jeste u tome što ne deluju jednoznačno – već adaptivno. Odatle i taj naziv.

To znači da podržavaju ono što telu trenutno najviše treba – ako je energija niska, podižu je. Ako je nervni sistem preopterećen, umiruju ga.

 

Interesantno je i to da daptogeni ne maskiraju simptome. Umesto toga, utiču na osnovni uzrok disbalansa koji je često vezan za funkciju nadbubrežnih žlezda, hormonski sistem i odgovor tela na stres.

 

 

 

Ašvaganda – kraljica emocionalne stabilnosti

 

Ašvaganda važi za jednu od najtemeljnijih adaptogenih biljaka. Samim tim, ne čudi što je od davnina nazivaju „kraljicom“ emocionalne stabilnosti.

 

Njeno dejstvo je dublje, sporije i stabilnije u odnosu na mnoge druge adaptogene.

 

Deluje tako što podržava rad hormona stresa, naročito kortizola. Takođe, jača otpornost na emocionalne i mentalne pritiske.

 

 

Pomaže i kod fizičkog zamora izazvanog dugotrajnom iscrpljenošću, ali podržava i funkciju štitne žlezde i reproduktivnog sistema.

 

 

Posebno se preporučuje osobama koje imaju osećaj da su stalno „na ivici“, koje noću ne mogu da se opuste i zaspe, ili se bude umorne i bez fokusa. 

 

Ašvaganda ne stimuliše organizam – ona ga stabilizuje. 

 

Upravo zato je često prvi izbor kod ljudi koji žele dugoročnu emocionalnu ravnotežu.

Koji još adaptogeni postoje?

 

Pored ašvagande, postoje brojni drugi adaptogeni koji daju određene benefite.

 

Tako je rodiola rosea još  jedan adaptogen koji je poslednjih godina poznat na svetskim tržištima, ali i domaćem. Koristi se u tradicionalnoj ruskoj i nordijskoj medicini vekovima. 

 

Njeno glavno dejstvo je podrška mentalnim funkcijama u stresnim situacijama. Slično kao ashwagandha, ali sa sporijim dejstvom i kratkoročnim učinkom.

 

Najčešće utiče na povećanje mentalne izdržljivosti, fokusa i bolju otpornost na psihički napor.

 

Verovatno ste nekada čuli i za maka koren. Ovo je još jedna adaptogena biljka koja doprinosi hormonskoj ravnoteži.

 

Maka je poreklom iz Anda, poznata je kao prirodni afrodizijak, ali i kao adaptogen koji deluje na osovinu hipofiza-gonade.

 

Za razliku od ašvagande, maka ne deluje direktno na stres, već na njegove posledice u seksualnom i reproduktivnom sistemu.

 

Pored make, ginseng je adaptogen za snagu, izdržljivost i imunitet. Jedan je od najstarijih u kineskoj medicini. 

 

Njegovo ime znači „lek za sve“, a koristi se prvenstveno za povećanje fizičke snage i izdržljivosti, poboljšanje cirkulacije. 

 

Takođe, snabdevanja tkiva kiseonikom.
Ginseng je odličan izbor za sportiste, starije osobe sa oslabljenim imunitetom ili one koji se oporavljaju nakon dužih perioda bolesti. 

 

Međutim, nije idealan za osobe koje su već pod stresom i pate od anksioznosti, jer može pojačati nervnu napetost.

 

Tulsi je poznat i kao „sveta bosiljak“, koristi se u ajurvedi za svakodnevnu detoksikaciju i emocionalnu podršku. 

 

Za razliku od prethodnih biljaka, tulsi se često konzumira kao čaj. Moguće ga je svakodnevno koristiti.

 

Deluje kroz blago umirujući efekat na nervni sistem, podršku varenju i radu jetre, smanjenje upalnih procesa u organizmu.

…Nešto kao čaj od nane?

 

 

Upravo tako. Ili kamilice!

Oba su bezbedna i lepo opuste telo, pogotovo kada su grčevi i psihička napetost u pitanu.

 

Naravno, potrebe nisu uvek jednake za sve. 

 

Zato se često kombinuju dva adaptogena ili se, u dogovoru sa zdravstvenim stručnjaku, propiše odgovarajuća doza jednog.

 

 

REZIME

 

Svaka adaptogena biljka ima svoju prednost i intenzitet učinka. To znači da ne deluje svaka na isti način.

 

Zato se smatra da ne postoji univerzalno najbolji adaptogen – postoji samo najbolji za konkretan trenutak, stanje i cilj.

 

Ašvaganda je stabilizujuća i smirujuća, deluje na stres, anksioznost, fokus i seksualnu funkciju. 

 

Ukratko o ostalima (i dovoljno metaforično da zapamtite o svakoj ponešto): 

1. Rodiola osvežava um.
2. Maka oživljava vitalnost.
3. Ginseng budi telo.
4. Tulsi neguje nežno, ali svakodnevno. Kako smo pomenuli – poput običnog čaja.

 

Najvažnije je slušati telo i njegove signale. 

Kada je u disbalansu – adaptogeni mogu biti moćna podrške iz prirode. 

 

Ipak, savet sa zdravstvenim stručnjacima su uvek preporučljivi pre uvođenja novih biljnih dodataka. Naročito ako postoje hronična oboljenja ili terapije.